Посланице

Обраћање Патријарху Српском Иринеју Апостолима слова истине Из студија Интернет телевизије Антимонополним комитетима Мрак за Србе започео је са изласком листа Политика Председнику и Патријарху (Новипразници) Молитва

Агресија НАТО против Југославије и технологија геноцида над римљанима, хазарским и словенским народима

Интервју Божидара Митровића, доктора правних наука (Југославија)
у студији Интернет телевиѕије “ИнфоАрт” у априлу 1999 године

Водитељ преноса: Руслан Богатирјов  (ИТ ИнфоАрт Старс)

 

Водитељ: Драги пријатељи, ми продужавамо наше преносе из студије Интернет телевизијских преноса са Шаболовке. Данас вас очекује сусрет са нашим гостем, доктором правних наука, Божидаром Митровићем. Тема његовог данашњег излагања гласи “Агресија НАТО против Југославије (правни аспекти) и технологија геноцида над римљанима, хазарским и словенским народима. Божидаре, молим Вас да кажете шта се подразумева под геноцидом над римским, хазарским и словенским народима. Тим пре што нам је у редакцију већ стигло писмо са таквим питањем од Сергеја Газијева из Москве.

Божидар МИТРОВИЋ: Добар дан свим нашим гледаоцима! Хвала вам за то што сте ме позвали да учествујем у емисији по овом важном питању. Сада, када се емитује овај програм, НАТО бомбардује Југославију, југословенске градове и села, убија грађане и децу. Ја бих рекао да НАТО тамо спроводи неколико врста геноцида. Еколошки геноцид је усмерен не само против југословенског народа, него и против свих народа на Балкану и у Европи. Затим спроводе нуклеарни геноцид. Али ја бих хтео да говорим о специфичној технологији геноцида, који је примењен против римског народа. Та технологија геноцида је врло проста и састоји се у следећем: када су хришћани дошли у Рим, они су се позивали на своју идеологију, коју су ширили, да својине не треба да буде, да је својина општа, да она припада свима и да су сви једнаки и да се сви тако имају понашати….

Водитељ:  Сви су једнаки пред законом?

Божидар МИТРОВИЋ: Сви су по њима морали да буду једнаки у односу на својину! Тако да је својина постала ничија. Хришћани нису имали својину, али су имали идеологију која им је давала право да  “деле и раздају”, како говори Умберто Еко, ту својину. Али по протеку неког времена – сто, двеста година, та својина Римљана је прешла највећим делом у руке католичке цркве, која је украла не само имовину Римљана већ присвојила и њихов језик. А сами Римљани су нестали као народ. И ми данас можемо само да претпостављамо који од народа по коренима припада римском народу. У реалности римљана више нема. Ја хоћу да укажем, да када су комунисти дошли у словенске земље, они су такође дошли без имовине, али са правом да “деле и раздају” туђу имовину. И када је прошло, у неким земљама 70 година, код нас у Југославији – 45, испоставило се да се та “ничија” својина сада прихватизује и отуђује од народа, који се фактички нашао изложен опасности ишчезнућа. Ако читате Лава Гумиљова, познатог руског историчара, он у свом раду “Од Руси ка Русији” говори о народу “Руси”, како и ми срби називамо и данас овај народ. То је именица. Но по протеку времена у руском језику тај назив “Руси” је нестао. И Руси данас себе називају у номинативу “руские”, што је и у руском, и уопште придев, који пре означава држављанство него припадника народа. Прихватизација је реализована у словенским земљама у неколико варијаната. Прихватизација је кованица речи приватизација, коју ја оцењујем као позитивну и неопходну за опстанак наших народа, и речи крађа државне својине. Ова кованица изражава процес у коме се политички монопол на власт претвара у економски монопол над националним богатсвом. У том смислу, ти који су били врхушка политичке власти у једнопартијском систему, прихватизовали су сво богатство у словенским земљама и словенски народ, који је већ у процесу национализације остао без ичега, у беди је остао и у процесу прихватизације.  Код неких словенских народа својина се отуђивала по тржишној цени, како је запад наметнуо, на пример Чешкој, Словачкој, Пољској. Народ се и тамо нашао у беди и без својине, пошто се она продавала, ја бих рекао по “тржишној цени ” (у наводницима) – значи у бесцење.
У Југославији је настала рекло би се апсурдна ситуација у којој су комунисти били планирана фаза технологије одузимања имовине од народа и његовог уништења у периоду национализације, али они су се данас исказали као јединствени заштитник државне својине у односу на иностране освајаче. Зато што су бивши југословенски комунисти одбили да продају, на пример фабрику “Застава” у Крагујевцу, у бесцење “Реноу” или јужнокорејским или другим западним фирмама. То и јесте разлог зашто је Милошевић постао за Запад неугодан партнер и председник у Југославији и на том тржишту, и не само тамо.

Водитељ:  “Застава” – да ли је то фабрика аутомобила?

Божидар МИТРОВИЋ: Да, то је фабрика аутомобила. Ја наводим само један од примера којих је много. Пошто је он одбио да прода фабрику у бесцење постао је неугодан за Запад и сада је НАТО бомбардовањем порушио ту фабрику, очекујући да ће на рушевинама подићи потпуно нову фабрику али фабрику која ће у потпуности бити власништво западне фирме једне од земаља које су порушиле нашу фабрику. Зато што је очигледно да Југославија нема пара да сама подигне ту фабрику. Већ се воде преговори, да се ми предамо, и продамо Косово да би добили некакве зајмове, како отворено преко телевизије говори наш ”славни” посредник Черномирдин. Никакве зајмове ми нећемо узимати, док земље чланице НАТО не надокнаде штету, коју су нанели Југославији и грађанима Југославије. НАТО и земље чланице НАТО морају надокнадити ту штету. Ја сам написао писмо господину Телботу, који је пре неколико дана био у Москви, (писмо ћу доставити и свим амбасадорима замаља чланица НАТО у Москви) у коме сам упозорио да уколико било која фирма или држава, на основу споразума са Милшевићем или било којим предузетником добије макар и једну једину акцију, пре него што земље чланице НАТО накнаде Југославији и њеним грађанима штету од бомбардовања и психолошку штету, коју је претрпео тај народ, факт такве крађе богатства овог народа, сматраће се актом геноцида по технологији коју сам објаснио у решењима конкурса, који сам објавио у јануару месецу у неколико журнала и новина а који је објављен и на телевизији Газпрома. То су журнал “Књижни бизнис”, “Московска немачка новина” и  “Универзитетске вести”. Ја сам у јануару објавио конкурс, у оквиру којег су читаоци ових новина и гледаоци ТВ Газпрома могли да саопште, шта се крије иза одгонетке једне књиге. То је везано за књигу Умберта Ека…

Водитељ: Будите добри, кажите за наше гледаоце неколико речи о Умберту Еку и о тој књизи.

Божидар МИТРОВИЋ: Умберто Еко је написао прекрасан роман Име руже, у којем је у детективском жанру описана серија убистава у једном средњевековном манастиру у Италији. Еко је италијански писац. Ова његова књига је препуна прекрасних логичких закључака и описа социјалне атмосфере, која је владала у то време у Италији, где је вођен спор између папских посланика и францисканаца  по питању својине римске католичке цркве.

Водитељ: Који је то приближно историјских период?

Божидар МИТРОВИЋ: Он описује XIV век. Као одгонетку серије тих убистава, Еко наводи да је један од монаха крио други том Аристотелове Поетике.  И сам Умберто Еко каже да је нелогично да монах убија како би сакрио Поетику, која уздиже смех, иако Еко, као талентован писац прекрасно користи и овај нелогични моменат да би нанео врло озбиљан ударац католичкој цркви, зато што она своју власт базира на страху пред Богом. И у том смису она манипулише народом. Али ја бих рекао да Аристотелова Поетика не одговара основној теми романа Име ружерасправи о својини “да ли католичка црква треба да је сиромашна или не” . Као боље адекватну за роман Име руже и по садржају и по начину њеног поновог открића ја наводим Гајове “Институције” – уџбеник римског права, који је немачки научник Нибур открио скоро уништен, под рукописом Светог Јеронима. Зато што је реално ту књигу, и римско право уопште, римска католичка црква забрањивала, скривала и уништавала.

И овде у том уџбенику, који је објавио Центар за изучавање римског права Академије наука Русије написано је следеће:
Једног прекрасног дана свога пута у Рим 1816 године, познати немачки научник је радио у библиотеци Веронског сабора са древним рукописом на пергаменту, који је био исписан као писма Светог Јеронима. Неочекивано, научник је, под текстом писама Светог Јеронима, открио трагове другог сгребаног, још старијег рукописа, написаног судећи по свему, негде у петом веку нове ере. По тим, једва приметним траговима научници су успели да обнове првобитни текст, за који се испоставило да су Гајеве Институције ”.

Зашто је католичка црква забрањивала римско право? Зато што је римско право опредељивало својину и начине преноса својине, између живих и, у оквиру наследног права, између умрлих и живих. Тако да се у том “грму” крије технологија геноцида о којој ја говорим. У претварању својине у “несвојину” која потом прелази у својину другог народа. Тако је и уништен римски народ, а то је пут којим могу бити уништени и наши народи. И управо та технологија се примењује и против словенских народа такође.

Навео сам и чињеницу геноцида над хазарским народом, да бих показао, да спољна претња и напад не представљају сами по себи акт и средство геноцида. Наравно у историји има и таквих случајева, али ја сматрам да су они ређи. Процес геноцида настаје после тога, када војна формација осваји неку територију и уништи економију. Геноцид настаје управо у процесу обнове економије. Наводим још један роман – роман Милорада Павића, у коме он говори да је Киевска Русија разорила Хазарски Каганат. Али то није било средство и начин уништења хазарског народа, пошто се хазарски народ очувао генетски на територији Русије, захваљујући томе што Русија има културу и религију која уважава друге религије и културе. На пример овде су се очували такви народи, као Јакути, Калмики. Калмицки председник је чак председник Светске шаховске федерације.

Водитељ:  Имате у виду Кирсана Илумжинова?

Божидар МИТРОВИЋ:  Да. Ти народи у оквиру Русије у потпуности остварују своју животну делатност, своје културне и економске интересе и своју религију. За разлику од тог истог монголског народа које називамо Индијанцима, које су и у Северној и Јужној Америци уништили другом културом и другим прилазом, геноцидом. Тако да ја у том смислу говорим да хазарски народ није уништила руска војска, као што Павић говори, не директно, али би читалац могао извући такав закључак. Он ипак у својој књизи открива истину, за разлику од Умберта Ека, да се хазарски народ очувао генетски, али је културно ишчезао, зато што је прихватио јудаизам. Или прецизније прихватање туђе културе и идеологије – и јесте пут уништења и геноцида једног народа. И у мојој књизи Рекламационо право и рекламације по повредама уговора,и у објављеном конкурсу ја говорим о пустињским идеологијама под којима подразумевам јудаизам, хришћанство, муслиманство, комунизам. То су идеологије које су настале у екстремним условима пустиње.

Водитељ: Да ли се то односи на све религије или не?

Божидар МИТРОВИЋ:  На већину. Оне настају у екстремним условима, условима пустиње. Ми треба да се са дужним поштовањем односимо према тим идеологијама, али их морамо посматрати као идеологије, где је религија – део идеологије.  Те идеологије су неопходне човечанству. То је као са демократијом: када демократија не даје одговор на питања животног опстанка народа, појављују се други облици управљања.

Водећи: Значи њихов је циљ – дати наду.

Божидар Митровић:  Да. Али не само наду. Они, у екстремним условима, таквим какви су у пустињи и јесу једини начин да се преживи. У књизи Рекламационо право и рекламације по повредама уговора написао сам, да се надам, иако се то показало као неоправдано, да се неће поновити ситуација античког Рима, када се монопол физичке принуде, сукобио са идеологијом безакоња (која је уместо закона садржала заповеди). У том сукобу је идеологија безакоња победила монопол физичке принуде којим је владао велики Рим.
Сада имамо исту такву ситуацију. Или је то можда боље објаснити следећим – у свету постоје два правна система: континентално право (continental law) и прецедентно право (precedent law). Континентално право се заснива на законима и међународним конвенцијама, а прецедентно право се заснива на судским и арбитражним прецедентима. НАТО се сада не придржава међународних конвенција и нарушава све међународне конвенције укључујући и Повељу Уједињених нација. И ја упорно постављам питање да ли ће се САД као водећа држава у НАТО, којој је ближе прецедентно право, придржавати макар прецедентног права. У том смислу постоји прецедент из 1914. године, када је Аустро-Угарска поставила ултиматум Србији, као и сада НАТО,  да прими иностране полицијске инспекторе на своју територију.

Водећи:  То је било пред сам почетак првог светског рата?

Божидар Митровић: Да. И Србија је одбила. И тај прецедент суверене државе подржале су Русија, САД, Енглеска и Француска. И тај прецедент мора се поштовати и сада. Да ли ће се Америка придржавати тог прецедента, пошто је прецедент један од правних принципа којем се ми можемо подчинити. Ако се не примени ни континентално право, ни прецедентно право, то значи да Америка успоставља ново право. То је право силе, или како га ја називам, томахавк право (tomahawk law).

Водећи: Право крилатих ракета?

Божидар Митровић: Да, право крилатих ракета. Мислим (мада се надам да тако неће бити) да ће при судару монопола физичке принуде и идеологије бити уништена цивилизација. У том смислу је пример сукоба Великог Рима и Јудеје показао да побеђује идеологија. Пошто идеологија садржи принцип Нојевог ковчега – очувати од сваке врсте по пар – све остале жртве се сматрају нормалним и оправданим. Ми Срби смо спремни да се боримо до последњег. Нека се спасе пар Срба, пар Југословена. Ми смо већ имали такав случај, и Запад то не разуме. У бици на Косовом пољу погинуло је скоро све мушко становништво старије од 17. година. У српском бићу је уписано сећање на ту трагедију. И нама је било потребно 500 година да се обновимо и ослободимо Турака. Тако да се и у овој ситуацији морамо борити до последњег. И непрестано ћемо се борити против таквог система који нам они намећу. Знате, ми смо и комунизам прихватали као непријатељску идеологију. Нашем народу је то страна идеологија, и ми смо се борили 45 година. Када се комунизам већ рушио, Запад је незаконитим санкцијама учинио све да очува у животу систем Слободана Милошевића. Ја сам у мојој последњој књизи осудио то што се десило у бившој социјалистичкој Југославији, али сада, као и сваки нормалан Србин и Југословен, подржавам Слободана Милошевића и позивам све у свету да подрже, независно од политичких, националних и религиозних погледа, и Слободана Милошевића и Југославију. Сада се не бране: Милошевић и Југославија, сада се брани цивилизација. И опредељује се правни систем који ће се примењивати. Или ће се примењивати међународне конвенције као основа континенталног права и прецедентно право или право силе (томахавк право). И нека Запад изабере какво ће право примењивати.

Али у сваком случају Запад не може бомбардвати суверену државу. И нема право. Они сада покушавају да створе неке нове “правне” конструкције, које су неспојиве са правом, које се примењује од римских времена, пошто је римско право основа и континенталног и прецедентног права. У том систему нема таквих института. Они су на пример направили појам “унутрашњих међународних граница”. Код нас је Тито био папски посланик – Лажни Дмитриј, као су код Вас у историји била два Лже Дмитрија. Код нас народ и не зна за Лжедмитрија као историјску личност. То је не само историјска личност већ и технологија превођења православних у католичанство. Тито је код нас нацртао унутрашње међународне границе. И где су оне још нацртане. У Чехословачкој, у Југославији и у Совјетском савезу.  И испоставило се да су народи: руски, чешки, словачки и посебно српски, значи словенски народи остали раздељени у неколико граница, административних граница, које је Запад признао као међународне. То је неспојиво са правним појмовима и правилима међународног јавног права.  Али они су то направили супротно праву и погледајте шта се сада десило. Сада говоре о ограничењу суверенитета, што је директно усмерено против Русије. Погледајте да преко НТВ (Московски телевизијски програм – прим. преводиоца) већ иде пропаганда да наводно Русија није у стању да финансира и физички сачува у безбедном стању своје нуклеарне силе. То је већ систем по коме ће неко морати да дође да финансира то нуклеарно наоружање и у Русији. То је већ директна припрема. Још нису завршили ни са Србијом и Југославијом а већ развијају такав програм у погледу Русије. То треба осудити. И морам Вам рећи да мислим да је Председник Русије, и извршна власт Русије, укључујући и Лужкова, издала југословенски народ.

Али надам се да ће они схватити, да заштита Југославије – није заштита Слободана Милошевића. То је заштита међународног права. И сви треба да стоје иза тога. Треба устати у заштиту међународног права, које даје пуно право југословенима да у сваком случају не приме иностране војне силе на територији Југославије. Требају Косово и Метохију називати пуним именом – Косово и Метохија, а не само Косово, пошто је то сакраћење последица сакаћења које су наметнули комунисти после другог светског рата. То је наш Лажни Дмитриј – Јосип Броз Тито, дозволио Албанцима, који су заузели уз помоћ нациста Косово и Метохију, нарушавајући Женевску конвенцију, да остану на територији коју су заузели користећи инострану војну агресију (италијанске нацисте). Иако су ти Албанци били дужни да напусте Косово и Метохију, Тито им је дозволио да остану после рата на окупираној територији. Тито се надао да ће владати и Албанијом и Бугарском па и Грчком. Јевреји и сада, с правом инсистирају да им се врате и генеричне покретне ствари, које су им биле одузете за време рата, као што су злато и новац. Они правилно траже: “Вратите нам наше паре и злато које су нам отели нацисти.”. А ми при свим правима којима располажемо не можемо доћи у посед својих територија. Косово и Метохија – то је Србија.

Водећи:  Божидаре, да ли Вас ја добро разумем, да у основи геноцида, у вашем приступу, лежи не само непријатељство према нацији, народу и његовој култури, са стране људи и групе која чини геноцид, него, пре свега, питање својине?

Божидар Митровић: Да ја бих рекао, да је својина један од кључних питања реализације геноцида. Својина је била кључно питање у тоталном уништењу Римљана. Та технологија је врло једноставна. Она, додуше, не траје тако кратко, она није на један дан и не реализује се у једном месецу. Ми читамо о геноциду над албанским народом, иако се ради о депортацији. Ви знате ја поштујем оне припаднике албанског народа који су се придржавали части и сопственог достојанства, који нису убијали, а штитили су једноставно своје породице. Али истовремено немогуће је подржавати албанске терористе, који хоће да захвате туђе територије, што су почели са нацистима. Али десило се страшно. Погледајте како су се обрукала та средства масовног информисања, која имају монопол у Русији и свету. На пример московски часопис “Комерсант”. Телефонирао сам им и разговарао људски о чланку некаквог непостојећег Семјона Головка који пише о бомбардовању телевизијског центра у Београду: Ударарац је био нанет јувелирском тачношћу, – Погинуло је петнаест људи…. Тако чак ни нацисти нису писали о нама. То је страшно.

Једноставно, произлази да због партијске припадности или осуде комуниста, нестаје могућност нормалног сагледавања догађаја. Ја хоћу да вам кажем, да је мој отац био правник и он није хтео да прихвати то право, које је искривљено примењивано у социјалистичким земљама. Пошто је постојала теорија о диктатури пролетаријата, власт је морала бити јединствена, иако нормална држава и правни систем подразумева поделу власти на судску, изврвшну и законодавну. При диктатури пролетаријата судска власт је била подређена извршној власти. Тако је и настало шаљиво опредељење новог правног система – телефонско право (telephone law) иако је сам термин крајње трагичан. Хоћу да кажем, да је мој отац настрадао због тога што за време Другог светског рата, иако је био један од првих партизанских комесара, није хтео да прихвати Титову идеју која је значила започињање братоубилачког рата. Борио се против нациста, али није хтео да се бори против својих рођака. И није хтео да прихвати ту реалност телефонског права, хтео је да живи и ради по закону. И настрадао је због комуниста. Али у овом моменту ја подржавам Милошевића и Југославију, и позивам све да подрже Југославију, пошто овде не постоји подела по идеолошкој основи, овде је питање придржавати се међународног права или не.

Водећи: Божидаре, у вези са тим је и питање једног нашег гледаоца. Петровић из Москве пита следеће “Поштовани Божидаре Митровићу, хтео бих да сазнам, да ли постоји некаква правна могућност да кривично одговарају они који угрожавају животе, уништавају имовину, укључујући и војну, оних који спроводе агресију и конкретних извршилаца? Може ли се у постојећој ситуацији учинити економски нерентабилним вођење агресивног рата против мирних грађана?” Он пише даље о томе како је видео да постоје одређени правни проблеми око предаје Међународном суду у Хагу чињеница о војним злочинима. Да ли се предузимају конкретне мере тим поводом?

Божидар Митровић: Знате од римских времена постоји право победника (Ve victis). Али ја бих рекао, да су ту садржана два врло интересантна питања. Кривична одговорност – то је једно питање. Ја сматрам да Солана и Клинтон морају кривично одговарати, иако сам ја спреман да штитим Клинтона, пошто су га целу годину уцењивали пре него што је он прихватио да започне бомбардовање. На прес конференцији која је била у РИА “Новости” изнео сам мишљење да постоје основане сумње да је министар трговине, који је пре неколико година са америчким бизнисменима путовао у Југославију био убијен у Дубровнику.

Водећи: Министар трговине САД?

Божидар Митровић: Да. Његов авион агенти ЦИА су навели на једино брдо у околини аеродрома Дубровник он и бизнисмени су погинули. У чему је проблем? У Америци постоје супротстављени интереси света трговине и оних банака које штампају доларе, којих су наштампали толико да је то типична пирамида типа Мавроди (или Дафина у Југославији – прим. прев.). И сада, појавом евро валуте, та пирамида ће неминовно да се сруши. И због тога они неће дозволити Европи да нормално живи. Због тога сам Жака-Ширака назвао савременим Петеном, пошто је он продао интересе Европе. И видите шта се дешава, евро пада а долар јача, пошто би та доларска пирамида била срушена, а губитак би претрпеле не федералне резерве САД, већ банке које штампају те доларе. То су ти интереси које представљају госпођа Олбрајт и госпођица Левински, које су годину дана уцењивале Клинтона, да би он почео бомбардовања Ирака и Југославије.

Водећи: На жалост наш пренос се приближава крају. За крај једно невелико питање. Како Ви оцењујете, може ли Русија сада помоћи у решавању постојеће ситуације, остајући при томе у сфери закона, или је то нереално?

Божидар Митровић: Знате, Русија је могла за пет минута да прекине тај покољ и рат. Мени се чини да су интереси Русије били дугорочнији. Можда је то неправилно. Знате, ја као Југословен, то не могу да прихватим као нормално, али можда је то правилнији приступ са позиција цивилизације – показати да је, то право које намеће Америка – против цивилизације. И то није рат против Југославије, то је рат против цивилизације. Тако да ја сматрам, да су они могли за пет минута да зауставе бомбардовања Југославије, и упад копнених јединица НАТО, на територију Југославије што ће се сигурно десити. Али то ће онда бити сурова борба. Ми се не можемо предати. Сада је свима јасно, да је то насиље и да је то противправно.

Водећи: Не сматрате ли да је то специфична форма телефонског права за насилно присиљавање увртањем руку?

Божидар Митровић: Ја ћу вам рећи – то је још горе него телефонско право. Телефонско право је било трагедија одвојених народа у свери повреда права личности. А овде је реч о повредама права држава и међународног јавног права.

Водећи: Хвала Вам на учешћу у програму.

Видео снимак овог преноса и текст можете наћи у видео архиву Интернет телевизије на серверу ИнтернетТВ   www.infoart.ru / www.stars.ru