Посланице

Обраћање Патријарху Српском Иринеју Апостолима слова истине Из студија Интернет телевизије Антимонополним комитетима Мрак за Србе започео је са изласком листа Политика Председнику и Патријарху (Новипразници) Молитва

Поштовани господине Хаџиантић, изражавајући своје поштовање према Вама лично и према новинарима и радницима Ваше  издавачке  куће, предлажем да измените назив вашег листа и издавачке куће ПОЛИТИКА у назив БЕПОЛИТ (ЈУПОЛИТ или други одговарајући назив према trade mark-мерењима, који можете заштитити као трговачки знак ваше куће) из следећих разлога:

1.назив ПОЛИТИКА је генерички назив,

2.под називом ПОЛИТИКА у Европи и свету излази неколико листова са истом тематиком,

3.у кући предратног власника ПОЛИТИКЕ донета је одлука о  започињању  грађанског  рата  1941. у Југославији и дат налог за братоубиство којим је у моменту стране агресије подељен српски народ и време је да Ви и Ваша кућа учините гест којим ћете “окончати” братоубиство и грађански рат у српском народу једним симболичним гестом који је на нивоу тог високоморалног чина који је завет српског јединства и у односу на прошло и у односу на опасност да поновимо такве поделе,

4.ПОЛИТИКА је промовисала Југословенског Лжедмитрија II[1] – Јосипа Броза  Тита  који је 1941. дао налог за српско братеубиство и који је по налогу Ватикана изделио српски народ на неколико држава са “унутрашљим  међународним  границама” које су камен спотицања и за садашњу тешку борбу срба за уједињење,

5. ПОЛИТИКА је прихватајући страну пропаганду или као њен део, представљала војни пуч извршен у Петрограду 1917. године као  руски покрет, иако у војним комитетима којима је придодат назив (војно)-револуционарни није био ни један проценат чланова руске народности (о чему можете користити и материјал који сам приложио мојој дискусији у Српској академији наука на симпозијуму поводом прославе 150 година од усвајања Српског грађанског законика), а све у намери да српски народ  као  словенски  народ преваром веже за комунистичку идеју као руску и словенску иако она нема нема никакве духовне, материјалне, културне, стратешке, верске нити било какве друге везе са руским или уопште словенским народима, а што је имало  за  основ  или  директно  изазвало  српску голготу и трагедију:

-        у Првом светском рату: Брест – Литовским миром, којим је највећи  терет тог рата положен на намучену српску војску,

-        У  Другом светском  рату: пре свега српским грађанским ратом,

-        у 1948.: изјашњавањима која су поводом ИНФОМБИРОА била  психолошки  мотивисана пре свега таквим обманама ПОЛИТИКЕ,

-        а и сада оставља српски народ духовно подељен и препуштен  сам  себи од словенске православне браће.

Надам се да ћете имати у виду да је овакво решеве у условима  тржишне привреде најадекватније да би генерације квалитетних новинара и стручњака ваше куће располагали својом слободом и имовином коју су створили у порушеној земљи.

Посебно се надам да ћете имати у виду да ће ово бити преломни корак   ка српском духовном самоосвешћењу што је рекао бих одувек био у крајњем допринос талентованих новинара свих ваших издаља.

Обраћам Вам се овиме за Ваш тав и конкретно деловање  као  дугогодишљи читалац и поштовалац крајњих духовних вредности вашег листа,  које не желим да спорим, и као човек који је написао и објавио приручник Заштитни знак у промету робе и услуга – Како и зашто  заштитити  знаком  сваки производ и услугу (објављен у едицији међународне конвенције), по чијој је иницијативи и концепту организован семинар Заштитни знак –услов успеха на тржишту у  Београду,  а  у  Москви организована међународна конференција Трговачки знак и маркетинг.

Уверен сам да неће бити никаквих потреба да са више указаних  разлога  покрећем  судски  поступак  за забрану коришћева заштитног знака ПОЛИТИКА за шта има доста законских основа.

Молим Вас да имате у виду да сам искрени пријатељ ваших издаља и  чиним максимално могуће а у иностранству помогнем рпској привреди у  овим тешким временима.  По мојој  идеји  се на руском језику штампа ваш и наш ЗАБАВНИК и нажалост у тренутку када је достигао ниво истинске културне комуникације и када треба да постане међународно признато средство тржишне комуникације  и  да комплексном рекламном кампањом освоји руско тржиште и превлада распад система пласмана штампе у Русији, говори се о његовом гашењу без да је размотрена било каква идеја његовог даљег успешног издавања.

У нади да ће Ваша решења бити на културном нивоу који припада нашем народу и у Европи и у свету а и на овом нама пријатељском и братском простору, искрено Вас поздрављам и желим Вам боља времена која морамо сами искреирати.

Са дубоким поштовањем Божидар Митровић

Москва, 10.08.1994.



1) Лжедмитриј I (?-1606) руски цар од 1605. године – самозванац који се појавио у Пољској, представивши се као (у стварности погинули) Дмитриј, син руског цара Ивана Грозног. Са пољско-литовским одредима подржан масама, освојио је Москву и устоличио се на руском престолу, док га бојари нису убили 1606. године. Лжедмитриј II (?- 1610) од 1607. представљао се као Дмитриј, спасени син руског цара Ивана Грозног. Опсадом Москве покушавао безуспешно да освоји руски царски престо. Убијен у Калуги 1610. године.

Лжедмитриј – је технологија Ватикана и папе да устоличењем свога изасланика на престо православних словенских народа преведе православље под своју јурисдикцију.

По истој технологији се у Црној Гори појавио Лажни Цар Шћепан Мали (Југословенски Лажни Дмитриј Први) који се такође представљао као спасени син руског цара, због чега су му Црногорци поверили царски трон Црне Горе, коју би превео у католичанство да га Црногорци нису убили по налогу руске царице Катарине ИИ.

За време владавине Југословенског Лажног Дмитрија Другог, такође Папског посланика, познатијег по надимку Тито, у периоду од 45 година после Другог светског рата, порушене су скоро све православне цркве и манастири у Црној Гори и подигнута католичка катедрала у главном граду Црне Горе, који је назван у његову част Титоград.