НОВОСТИ

Хитно Препоручујем Полемике Лажне вредности

Подржавајући разлоге наведене у тексту Владислав Ђорђевића:  Разлози за ћирилицу (објављеном http://www.nspm.rs/kulturna-politika/razlozi-za-cirilicu.html  20 јул 2013) за писање ћирилицом – ја више не пишем ћирилицом већ пишем искључиво АзБуком – да не би било никакве забуне. Сва деца која пођу у српске школе почињу да уче АзБуку, па кад је науче азбуку и треба да говоре – да пишу азБуком. Курулица је била обредна форма азбуке којом се преносило знање обВенчанима како се спајањем прапочетка мушког и женског васкршава живот предака, односно зачињу и рађају деца. Хришћанизовањем ово древно писмо је, да би било сачувано преименовано у глагољицу а Константин Философ је у Риму отрован и наводно замонашен под именом Кирила/Ћирила да би се његовим именом назвала азБука. Тако је створена лаж да је наводно Константин Философ измислио азбуку.

Па  ако је заиста Константин Филозоф измислио писмо СлоВена зашто онда не тврдимо да пишемо “константиновицом” већ “ћирилицом” по имену које је добио у Риму педесети дан пред смрт. Неки би да оспоре да је Ћирило отрован али не само да је отрован у Риму, већ су му и тело избацили из гроба ти који су га и отровали, па му ни тело није сачувано јер би се сада могло (из земних остатака) утврдити да ли је отрован!

Аутор указује да је позивање на писмо Лепенског Вира и Винчанско писмо штетно и и уноси збрку, јер не треба допустити да се та писма уврсте у српска писма иако је азБука управо настала у време Лепенског Вира и Винче крајње простим мерењима и ознакама о кретању мајке Земље око њеног чеда Сунца/Арила/Јарила/Жарила које Живот ствара спајањем мушког и женског почетка. Због тога је тачка 5 његових аргумената неодржива тврдња да праисторијска писма припадају културној баштини целе Европе јер је Азбука пре свега био смисао веРе древних СлоВена и темељ вере име којој је било: РазУм.

Назив веРе древних Срба/СлоВена био је: РазУм, јер је тај назив настао од древног назива за Србе, јер су се Срби звали Рас (од Раз: род Првобитни) све до 1848. године када је Беч убедио патријарха Јосипа Рајачића да је Рас/Рац погрдна мађарска (ВенГерска) ознака за Србе.

Грци су (у рату појмова) назив КолоВени (што је била ознака за древне СлоВене) преименовали:

  1. у ХелВен – па су све ХелВене (КолоВене/СлоВене) приписали Грцима,
  2. у појам SорВен, иако је ознака S била изнака Кола, односно северног и јужног Сунчевог повратника (што су немци користили у форми SорVen све до XIX века као и французи Des SerViens) a онда преко измишљеног “бетацизма” (јер су Грци од колоВенске/слоВенске азбуке прихватили да је Б и В једно исто јер је за древне КолоВене/СлоВене Бог био 1 и СвеВид па је Б и В стајало и на азбучном сату Лазара Хиландарца из 1404. године у Москви – на месту цифре 1 управо у форми лигатуре Б и В) превели у SорБен (те од XIX века и немци и французи користе SorBen/des SerBiens).

Тако је јасно да су Константин Философ и његов брат Методије били ХелВени али нису били Грци па су азбуку научили у детињству и само хришћанизовали и писмо и стародневне књиге слоВенске/колоВенске.

Тако је и тачка 7 неодрживи разлог јер је:

  1. нестанак историје СлоВена/КолоВена највећа и најнеморалнија крађа у историји човечанства а
  2.  ватиканско/грчко измишљотина да су наводно солунска браћа измислила писмо за Словене је аморална измишљотина, која треба да прикрије да су Грци покрали много тога слоВенског/колоВенског и Римљани етРуско/етруРско и приписали својој митологији и историји.

Зато браћо пишимо азбуком да све буде јасно да је то писмо зачето и састављено у Лепенском Виру истоветно када и круг/О, односно нула и цифре (Sифре, које су означавале промене у кретању Сунца па се Васкрс природе означавао АзБучним знацима, како се и у хришћанству православном и данас одрђује Ускрс) јер је А/О са два зрака као духа Божја за колоВене био извор свега а за Грке опасна идеја, јер су развијали мисао атомиста да нема празног простора и да из ничег не може ништа да настане.

Латиница је окупационо писмо и инструмент за покоравање свих СлоВена. 

Божидар Митровић, Москва

ово је коментар текста
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/razlozi-za-cirilicu.html
  20 јул 2013

Владислав Ђорђевић:  Разлози за ћирилицу 

Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, пуристички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, економски, трговачки и туристички.

1. Естетски. Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латиницом знак је помањкања осећаја за лепо.

2. Лингвистички. Хрватска латиница има три диграма, или диграфа, или двословља (dž, lj, nj), као и четири слова са дијакритичким знацима (č, ć, š, ž). У ћирилици таквих слова нема. Ћирилица је, дакле, лепше и функционалније писмо.

3. Пуристички. Писање ћирилицом подсвесно ограничава употребе страних речи (туђица). Писање латиницом поспешује њихово продирање у српски језик. Брига за чистоту српског језика препоручује писање ћирилицом.

4. Историјски. Срби су, рачунајући и наше словенске претке, писали разним писмима: глагољицом, ћирилицом, арабицом и латиницом. Глагољица се давно повукла пред једноставнијом ћирилицом. Арабица је била писмо само говорника српског језика муслиманске вере. Латиница је била све до средине XX века углавном писмо говорника српског језика католичке вере. Од средине XX века, под утицајем комунизма, она се проширила и на Србе православце.

Упркос овим променама и девијацијама, ћирилица је била и остала суштински једино писмо Срба православаца.

5.Културни. Др Петар Милосављевић у књизи „Српска писма” (2006) опширно пише о писму Лепенског вира и Винчанском писму и тиме уноси збрку. Мада је проучавање тих писама корисно и хвале вредно, њихово сврставање у „српска писма” је хеуристички нетачно. То што се та писма налазе на територији данашње Републике Србије не говори о њиховој етиолошкој повезаности ни са Србима ни са државом Србијом. Та праисторијска писма припадају културној баштини целе Европе и света, а не само Србије. Још је горе то што аутор у „српска писма” убраја и „влесовицу”, писмо „Велесове књиге”, иако је реч о доказаној кривотворевини.

Насупрот овим oпскурним писмима, ћирилица (старословенска, српскословенска, рускословенска, славјаносербска, вуковска) била је и остала јасан и непреварљиви део културе српског народа.

6. Верски. Писмо католичких Словена је латиница. Њом се служе католички Словени: Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци и Хрвати. Писмо православних Словена је ћирилица. Њом се служе, или би бар требало да се служе, православни Словени: Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, Македонци и Срби. Широка употреба латинице код Срба сведочи о нашем озбиљном национално-верском застрањењу.

7. Етички. Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност св. Солунске браће, св. Кирила (нареченог Константина Филозофа) и његовог брата св. Методија. И данас је ћирилица искључиво писмо Православне цркве. Искључиво коришћење ћирилице повезује нас – макар и несвесно – са православном етиком.

8. Духовни. Ћирилица је свето писмо православних Словена. Старословенска азбука представља једну врсту вероисповедања („Аз буки вједи…”). Стога је свака употреба ћирилице у основи потврда веровања у духовни значај писaња.

9. Национални. Срби, Хрвати и Бошњаци говоре исти језик, који историјска филологија назива српским. Али ова три народа разликују се у вери. Будући да је основна differentia specifica међу њима религија, то значи да ћирилица, као искључиво писмо православне традиције, треба да буде и искључиво писмо Срба.

10. Прaвни. Познавајући и признавајући културно-историјски и национално-државни значај ћирилице, Устав Републике Србије (Члан 10) напомињe да су у службеној употреби у Републици Србији „српски језик и ћириличко писмо”. Ова уставна одредба је обавезујућа за све.

И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији UNESCO-а, Вукова ћирилица је српско, а латиница хрватско писмо.

11. Политички. Употреба ћирилице је мера нашег идентитета, интегритета и суверенитета. Широка распрострањеност латинице у Србији сведочи о слабости српске националне свести и српске државе.

12. Психолошки. Коришћење два писма ствара осећај несигурности и шизофрености. Коришћење само ћирилице ствара осећај сигурности и целовитости.

13. Педагошки. Ђаци се у Србији уче двама писмима, што и њима и њиховим учитељима ствара много проблема. Учење два писма представља својеврсну педагошку ентропију – губитак времена и енергије.

Двоазбучност штети младима, јер их чини несигурним писцима. Није реткост да млади бркају ћирилицу и латиницу. И није их због тога кривити. Крив је школски систем који им ту несигурност ствара. Често се могу видети графити, чак и они националистичке садржине, у којима су помешана писма. Све би се то отклонило када би се у школама прешло на искључиво коришћење ћирилице.

14. Социолошки. Коришћење два писма у једном националном корпусу доводи до непотребних гложења. У нормалној држави не би била потребна удружења попут „Ћирилице”, јер би се подразумевало да један народ има једно писмо. У условима једноазбучја не би били потребни ни чланци, књиге, телевизијске емисије и други облици културног ангажовања у прилог овог или оног писма. Други народи, који су питање писма решили на једини природан начин – на начин једноазбучја, могу своју снагу да употребе на друге културно-језичке делатности. Ми смо, нажалост, у ситуацији када се још боримо са најелементарнијим питањем – са питањем писма. Социјалну кохезију и културни напредак остварило би једноазбучје.

15. Економски. Исписивање текстова на два писма, како је данас чест случај, представља губљење времена и енергије. Двоазбучност је неекономична и представља економски баласт.

16. Трговачки. Вукова ћирилица представља својеврстан српски бренд – нешто што одликује само српски народ. Одражавајући српски идентитет, она има и велики трговачки значај.

17. Туристички. Искључиво коришћење ћирилице може странце привући у Србију. Љубав и оданост према ћирилици може бити најбоља туристичка реклама.

Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Грци љубоморно чувају своје национално писмо алфавит и због тога немају оскудицу у посетиоцима. То љубоморно чување сопствене културе, па и писма, управо је оно што странце и може привући у Србију.

Закључак. Има вероватно још разлога за употребу ћирилице, али и оволико колико је речено довољно je да се може закључити да је искључиво коришћење ћирилице научно оправдано и друштвено корисно.

Аутор је председник Управног одбора Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица”